"Normalan dan bio mi je povraćanje krvi koju bih isprala viskijem": Nakon smrti roditelja Ema se odala poroku, a onda je život naterao da se otrezni
Nekada uspešna pravnica i službenica u finansijskom sektoru Gradskog veća Sanderlenda, Ema Vord je živela stabilnim i ispunjenim životom. Ipak, sve se promenilo kada su je snašli lični gubici. Gubitak oba roditelja gurnuo ju je u spiralu bola i očaja iz koje nije videla izlaz, a alkohol je postao način da privremeno priguši tugu.
Alkohol kao beg, a zatim i bolest
Ono što je počelo kao uobičajena čaša vina uveče, ubrzo je preraslo u svakodnevno i nekontrolisano konzumiranje alkohola.
- Verovala sam da ću umreti 100%. Ne prepoznajem sebe na tim fotografijama, a šetala sam ulicama izgledajući tako, priznala je Ema, dodajući da je imala potpuno pogrešnu sliku o tome ko može postati zavisnik.
- Moja predstava o alkoholičaru bila je neko na klupi u parku sa flašom u kesi, ali je mene alkoholizam srušio veoma brzo. Bila sam uspešna, nezavisna žena i nisam mislila da sve ovo može da se dogodi nekome kao što sam ja.
Tragedije koje su pokrenule lavinu
Smrt majke kada je imala 31 godinu i briga o bolesnom ocu potpuno su je iscrpele. Nakon očeve smrti, suočila se sa svim emocijama koje je potiskivala.
- Nisam stigla ni da tugujem jer sam odmah morala da brinem o tati. Kada je i on preminuo, sve me je sustiglo, kaže ona. Počela je da pije uveče, a zatim i tokom dana, samo da bi izbegla da se suoči sa realnošću.
Fizičko i psihičko propadanje
Zdravstveno stanje joj se ubrzano pogoršavalo – kosa je počela da opada, lice joj je bilo upaljeno, a organizam potpuno iscrpljen.
- Normalan dan bio je povraćanje krvi koju bih isprala viskijem. To je začarani krug očaja – igrala sam ruski rulet sa sopstvenim životom“, ispričala je iskreno.
Prodala je kuću, otišla u rehabilitacioni centar, ali terapija nije dala dugoročne rezultate.
- To nije delovalo jer se ništa nije promenilo u mojoj glavi. To je mentalna bolest. Odlazak na rehabilitaciju samo me je fizički zaustavio u alkoholisanju, ali čim sam se vratila kući – počela sam ponovo.
Dno i odluka za promenu
Ključni trenutak desio se pre tri godine kada je nakon jednog od brojnih gubitaka svesti doživela ozbiljnu povredu kod kuće.
- Odveli su me u bolnicu, a ja sam napala bolničko osoblje. To nisam bila ja. Alkohol mi je ukrao ono ko sam bila. Bilo je užasno, priseća se.
Tada je shvatila da više ne može sama. Počela je da ide na sastanke Anonimnih alkoholičara i korak po korak, počela da menja svoj život.
Novi početak i život vredan zahvalnosti
Danas, Ema je tri godine potpuno trezna. Ponovo ima svoj dom, izgradila je odnos sa porodicom, zdravo živi, vežba i oseća se bolje nego ikada.
- Morate zaista želeti da ozdravite. Znala sam da mi je život haotičan, ali ne možete se sami izvući kad dođete do te tačke – potrebna vam je pomoć. Kada odlučite da to uradite zbog sebe, tada se stvari menjaju. Već tri godine sam potpuno trezna.
Tokom oporavka volontirala je u organizacijama koje pomažu zavisnicima, a sada želi da svojim iskustvom pomogne i drugima.
- Bog mi je dao drugu šansu za život i iskoristila sam je. Nikad se nisam osvrnula. Najlepša stvar u vezi s ovom bolešću je to što možemo da se oporavimo – ako to zaista želimo. Da li je lako? Nije. Da li boli? Da. Danas imam svoju porodicu, predivan posao i život o kakvom nisam ni sanjala. U najboljoj sam formi – fizički, mentalno i duhovno – i ako deo mog spasenja znači pomaganje drugima, rado ću to činiti. Pomoć postoji.
(Kurir.rs/TheSun)
Pogledajte video: Majka slučajno napila dete